Archive: Zrnca mudrosti u vremenu ludosti Subscribe to Zrnca mudrosti u vremenu ludosti

Pravi ratnik je uvijek svjestan za šta se vrijedi boriti. Ne upušta se u bitke koje ničemu ne vode i neda se na bilo šta nahuškati. Pravi ratnik zna prihvatiti poraz. Ne pravi se da je prema njemu ravnodušan, niti ga pokušava pretvoriti u pobjedu. Osjeća gorčinu zbog gubitka, pati zbog bezosjećajnosti i očajava zbog besmisla. Nakon što prođe kroz sve to, obliže svoje rane i počne ispočetka. Ratnik zna da se rat sastoji od mnogo bitaka, ali on ipak ide dalje. Tragedije se događaju. Možemo se truditi da im otkrijemo razlog, možemo kriviti druge, zamišljati kako bi nam život bio drugačiji da njih nije bilo. Ali ništa od toga nema smisla. Nesreća se već dogodila i to je iza nas. Od toga trenutka moramo zaboraviti strah i užas koji je u nama izazvala i krenuti u nešto

Doveo Hodža svoga magarca na pazar pa ga dade telalu da ga proda. Dodje jedan mušterija i htjede da mu po zubima vidi koliko ima godina. Magarac ga ujede za ruku, a čovjek se ukloni i ode uz grdnju i poviku. Drugi mušterija priđje i htjede da ga povuče za rep, ali se magarac ritnu i udari čovjeka. I ovaj ode ljutit. Telal onda dovede magarca Hodži pa mu reče: – Moj Hodža, ovoga ti magarca niko neće da kupi, ko mu se priblizi s prijeda, ujeda ga, a ko sa zadnje strane, udara ga kopitom. Hodža, zadovoljan, reče: -Ma nisam ga, brate,ni doveo da prodam, nego da ljudi vide kakvu ja muku mučim s njim.

Izašao Nasrudin hodža iz džamije i ne nađe svoju obuću, pa stade ispred ljudi vikati strašnim glasom: „Kunem se Allahom ako mi ne donesete moju obuću, uradit ću ono što je uradio moj otac!“ Ljudi se okupiše oko njega pa ga upitaše: „Šta je uradio tvoj otac?“ A on ponovo reče: „Donesite mi obuću ili ću uraditi ono što je uradio moj otac!“ Ljudi se prepadoše i vidješe da sa hodžom nema šale te mu donesoše  novu obuću pa ga upitaše: „Reci nam Nasrudin hodža, šta je uradio tvoj otac?“ On reče: “Otišao je kući bos!“

Nasrudin hodža otišao u jednog bega i tu ostao kao gost nekoliko dana. Beg hodžu hrđavo pogostio. Jedno jutro reče mu beg: –Hajde, Hodža, u selo, pa nađji jedno valjano kerče koje zna goniti zeca, pa ćemo ići sutra u lov. Nasrudin ode u selo i dovede jednog tornjaka koji ovce čuva. Kad ga beg ugleda, reče Nasrudinu: –Hodža, ovo je kabasto. Ovo ne može ni potrčati. Ovo nije ker za zečeve. Na to će mu Hodža: –Nek’ ostane u tvojoj kući samo nekoliko dana, ne samo da će moći trčati nego će moci i letjeti da mu ništa živo neće moći uteći.

Ono ti Nasrudin hodža imao jednu kravu, koja nije ničemu valjala. Jednom mu reče žena, da odvede kravu na pazar i da je proda. Kad je hodža dovede na pazar, počne vikati, što mu grlo daje: – Ova krava ne valja ništa, ne će na vrijeme da se teli, a kad se oteli, ne može ni jednog teleta da othrani. Mlijeka daje posve malo. Tako je Nasrudin hodža kudio svoju kravu, što je više mogo; on je to sve istinu kazivao, jer je znao, da je laž haram. Kad je svijet čuo, šta Nasrudin hodža viče, nitko ni da pogleda kravu. U to se Nasrudin hodži prikuči jedan njegov komšija i prišapne mu u uho: – Šta tako vičeš na kravu? Ta nijesi pobudalio? Znaš, da ne valja svog mala kuditi, jer ga onda ne ćeš nikad prodati, nego daj ti meni tu kravu, pa da vidiš, kako se prodaje,

Nasrudin hodža putovao jednoga dana s još dvojicom putnika. Putem se ona dvojica toliko umore da su poskidali svoje ćurkove i natovarili ih na Nasrudina da ih nosi- Ta dvojica bezobraznika se ne zadovoljise samo tim, što su ga natovarili, već ga joć počeše ismijavati i  zadirkivati. Jedan od njih reče Nasrudinu: – Brate, veoma smo te zahmetili. Halali nam, jer taj tovar na tvojim leđima, to je tovar jednog magarca. Nasrudin mu odgovori: – Ja mislim da je ovo tovar dvojice magaraca, a ne jednoga! Time ih je brzo ušutkao da su uzeli  svaki svoj ćurak.

Nasrudin-hodža se pogodio s kadijom da mu čuva goveda. Imao je i on jednu kravu, pa i nju istjera zajedno s kadijinim govedima na pašu. Jedanput se dogodi te se pobode Nasrudinova krava s kadijinom, pa njegova krava ubode rogom kadijinu. Nasrudin brže-bolje otrča kadiji pa mu reče: „Čestiti kadija tvoja krava je ubola moju kravu.“ Kadija mirno odgovori: „E pa šta ću ti ja? Za hajvana nema suda.“ A Nasrudin mu reče: „Ama šta ja velim, kadija? Nije tvoja krava ubola moju kravu, nego moja tvoju.“ Na to kadija poskoči i povika: „E he he… Stanider malo, da zagledam u ćitab“, pa pruži ruku da dohvati knjigu, ali ga Nasrudin uhvati za ruku, pa mu reče: „Nećeš, Bogami! Kad nisi svojoj kravi gledao u ćitab, nećeš ni mojoj!“

Pričaju kako je Nasrudin-hodža pošao na hadž. Iskupe se sve komšije oko njega, pa mu naručivali šta će kome donijeti. Tu se slučajno nađe jedno dijete, pa izvadi groš, te ga dade Nasrudin hodži i zamoli ga da mu donese jednu sviralu. Na to reče hodža: –Moj sinko! Ako bude života, ti zasvira a za ostale kako bude!

Mudrost Nasrudin hodže bila je poznata na daleko te su zbog toga mnogi znali doći po kakav savjet ili da čuju neku mudrost. Ali kako to obično i biva narod je često ozbilju preokreta na šalu i humor, te je hodža često bio predmet raznoraznih šala i smicalica. Međutim, ne bi to bio hodža Nasrudin kad bi nekome nešta ostao dužan. Jednom su tako seljani sreli hodžu, te u želji da ga nasamare  rekli: “Eno hodža nose kroz selo punu zdjelu mesa!“, on odgovori: “Šta se to mene tiče neka nose kuda hoće“. Ljudi dodadoše: “Tebi nose“, a on im jos hitrije odgovori: “Pa dobro, šta se to onda vas tiče.“

Prilikom ulaska u kucu vidio sam tugu i strah na licu svoje zene pa sam je upitao sto joj je, a ono mi je odgovorila nase dijete. Utrcao sam u sobu nase troje djece pa sam nasao svog sina kako uplakan lezi na krevetu. Zagrlio sam svog sina i pitao ga sto je bilo na sto mi on nije nista odgovarao. Stavio sam svoju saku na njegovu glavu, ali nisam osjetio da ima temperaturu ili da ista pokazuje na bolest. Pa sam ga opet upitao sto je bilo i opet bez odgovora pa sam shvatio da ne zeli pricati ispred djece te smo izasli iz sobe da mi isprica sto se desilo. Kad je poceo pricati shvatio sam u cemu je rijec, ja sam znao polovicu price koju ne zna moja zena, a ona je dozivila samo drugu polovicu pa sam joj ispricao prvu polovicu da skonta. Prica je ide ovako: Ja imam troje djece, Esma, Aisa i ovaj