To je bio tako lijep predmet od kojeg ti proradi mašta. Razlog više je u tome što nisam mogao ni pretpostaviti za šta je služio, iz kojeg je vremena, ama baš ništa.

A izgledao je iznimno drugačije i interesantno. Veličine nojevog jajeta, tog i oblika, sav izrezbaren ko duborezom, čitav, neokrnjen… Čudo jedno…Tako nešto ja koji volim da zavirim i zagrebem po istoriji nikada do tada vidio nisam.

Naslov na lokalnom portalu bio je očekivan: Mistično jaje pronađeno tu i tu…Istina, taj predmet od kamena jeste podsjećao na jaje.Priča kaže da ga je pronašao dječak Muhamed Alić zajedno sa ocem Nijazom radeći u vrtu pored potoka.

“Pa sve je od kamena i ima male “rupe” po sebi. Liči na jaje, a kome god smo to pokazali niko ne zna šta je u pitanju”, govori Nijaz Alić.

Ja bi iskreno volio kada bi neko odgonetnuo šta je u pitanju. Naš rođak Fikret je postavio to na internet da vidimo hoće li se ko javiti da kaže da li je negdje slično nešto našao. Mi smo pretraživali, ali ništa nismo uspjeli naći, priča nam Nijaz koji je inače profesor u MSŠ.

Kako kaže za sada “mistično kameno jaje” je u Kalesiji, a u narednim danima će potražiti i pomoć u Sarajevu kako bi odgonetnuli iz kojeg perioda potiče i otkud tu.

Tako stoji u kratkom tekstu od kojeg sam očekivao da bude preuzet od drugih medija ali se to nije dogodilo. Po običaju sve što se kod nas dogodi tu i ostaje, nikoga drugog ne interesuje.

Mene je to jaje veoma zainteresovalo pa sam poželio da zagrebem po površini i skontam šta je u pitanju. Šaljem poruku Emiru Nišiću: Emire jarane, znas li sta je ovo…iz kog je perioda, cemu je sluzilo…bilo sta…znas li koga ko zna…

On odgovara: kad vidjeh malu slicicu mislio sam trnka za pčele… a ovako cini mi se da je od kamena , i ima cudan oblik, zasiljeno je gore , na osnovu ovoga sto vidim to je kamena kugla mislim da je velicine negdje 20-30cm, to se bacalo iz katapulta mozda , ne znam nista o tome kazem ti ono na sta mi lici nisam vidjao to .. ko bi mogao znati … neko sa filozofskog fakulteta ko izucava arheologiju Bego Omerčević ili onaj Sejo iz Babine Luke profesor…

Nisam se iznenadio, ali od Emira nisam dobio informaciju koju sam tražio. U pomoć zovem Rusmira Đedovića iz Instituta za zaštitu i korištenje kulturnohistorijskih spomenika tuzlanskog kantona.

Rusmir odgovara: I meni je novo. Koje su dimenzije, vrsta materijala??

Pretpostavio sam da će potraga biti malo problematična i da se kameno jaje neda tek tako razobličiti…

Kontam, kojim putem dalje da idem, koga da pitam…

Nerado postavim fotografiju na svoj facebook profil, nerado jer iz iskustva znam da se tu rijetko dobijaju odgovori na pitanja koja vas zanimaju. Dobijem svakojake komentare. Uglavnom se ljudi čude i interesantno im je, pitaju se isto kao i ja, šta je to, ali odgovora nema.

Primjećujem da se prilično zatalasala mašta i da ljude zanima. Onda Arheološkom institutu u Mostaru posaljem fotkicu i upit.

U međuvremenu objasnim da je predmet takav i takav, da je pronađen u lokalnoj rijeci i da je moguce da ga voda donije od bog zna kud, da podsjeća na klip kukuruza jajastog oblika i od kamena.

I čekam…

Otprilike na ovom mjestu sve staje. Niko ništa ne zna, veliku većinu ne interesuje, interes i prvobitnu radoznalost poklapa dnevna politika i gotovo. Priča o interesantnom, gotovo duborezom graviranom kamenu tu bi mogla da se završi.

Nije prvi put da skontam kako svijet i ja nismo na istim frekvencijama, dok mene zanima prošlost dotle drugi grabe od sadašnjosti, no nije to najbitnije.

Arheološki institut Mostar, ili tako nekako na moju molbu nije se udostojio ni odgovoriti.

A onda sa potpuno neočekivače strane, iz svijeta interneta dođe poruka od jedne vrlo interesantne osobe koja ne odustaje i koja je radoznala, a vala i u boljoj poziciji od mene da nešto sazna. Emina Bešlić, kaže da i nju interesuje šta je taj kamen i da će pokušati koješta da sazna bude li bila u prilici.

Uradila je daleko više od toga. Čini mi se da je Emina trenutno u Austriji.

Evo kako je to teklo.

– Napisala sam pismo austrijskom institutu za arheologiju pa ti javim sta ima.

Danas sam pričala sa čovjekom iz muzeja pa mi je rekao da treba slika da vidi o čemu se radi, pa ako možeš pošalji mi a ja ću u ponedjeljak trknuti do šefa muzeja da vidi. Ako vi niste već šta istrazili…

Kakvi mi i istraživanje, mi se bavimo nekim drugim fenomenima. Koga zanima kamen star bogtepitaokoliko… Treba fotku poslati na telefon, ali ja nemam neki od ovih pametnih telefona, ovaj moj izgleda sasvim glup, nema interneta, ni aparata ni fotkanja…

Mina ipak ne odustaje tako lako, mada me već sramota što sam je zamučio i što joj oduzimam vrijeme. Pokušavam joj to reći već sasvim umoran od traženja i na pragu da dignem ruke od svega.

• Išla sam ti za ono vidjet i tek 30. 04. dolazi arheolog iz Beča…
• Danas sam bila u muzeju i tamo su mi rekli da nisu sigurni da znaju šta je to jer direktor je istoričar a arheolog dolazi jednom u mjesecu. Prije dvije godine kod nas su pronašli stari grad, niko ne zna iz kojeg perioda datira a koliko sam čula bilo je i puno zlatnih figura na tom mjestu…
• Raspitujem se stalno za to. Moglo bi biti nešto veliko pa sam nestrpljiva, ali otići ću ja kod onog arheologa u svakom slučaju. U takvom obliku se često nalaze i dragulji, tako su mi rekli… Poslala sam i u Bugarsku fotke, imam tamo profesorku istorije pa da se u Sofiji proba raspitati, a i u Srbiju sam poslala kod nekih naučnika, a opet kad imam sliku poslat ću i u Beč na institut pa će se bar neko javiti…

Emina je uporna da valja, ne odustaje ta dok ne završi ono što je započela a vidim da i nju interesuje šta je taj nesretni kamen. U međuvremenu sretnem prijatelja koji mi kaže da u rijeci gdje je taj kamen pronađen ima dosta sličnih, nevjerovatnih gravura i oblika.

Emina se javi ponovo.

• Ja ti odradi onaj posao. Platila sam učešće na seminaru i tamo se našla sa naučnicima iz raznih oblasti, samo da saznam što više o tom kamenu.

Paelontološki institut iz Graca mi je dao odgovor, da se radi o morskom ježu koji je veličine prsta ali tokom miliona godina je postao kamen. Kako tvrde radi se o nečemu previše starom, i tvrde da je to 90 posto, morski jež… Ako je neko izainteresovan za dalja ispitivanja neka se javi meni, pa ću ga povezati sa tim ljudima u Gracu. Skeniranje kamena sa rentgen tehnikom iznosi oko 250 eura ali to se može i u Bosni napraviti da se vidi postoje li neke šupljine. Znamo da se naša teritorija sastoji od skupine ostrvca koja su nastala prilikom sudara arhitektonskih plata prilikom stvaranja nove Europe te je to najvjerovatnije kućica od morskog ježa.

E pa Emina, svaka ti čast na upornosti da ideš do kraja i saznaš šta se krije iza ovog našeg začudnog kamena.

Malo je teško povjerovati da je taj kamen to što stručnjaci tvrde da jeste, no uzme li se u obzir da su ga oblikovalli milioni godina vrlo je moguće…

Tako je priča o tome je li starije jaje ili kamen, napokon, privedena kraju…

Mehmed Đedović